Матија Бећковић

Истакнути академик, песник и члан САНУ, Матија Бећковић, примио је почасно чланство Удружења стваралаца Ниша „Цар Константин“ на свечаној академији одржаној поводом годишње скупштине овог престижног удружења. Признање му је урученo као петом, јубиларном почасном члану, у знак захвалности за изузетан допринос духовности, култури и јавном животу Србије.

У холу Градске куће у Нишу, у четвртак 3. октобра, биће одржана промоција књиге „Мајка Зорка” једног од најпознатијих српских песника, академика Матије Бећковића. Овај догађај привукао је велику пажњу, будући да је реч о првом прозном делу Бећковића, који је досад био познат искључиво по својој поезији.

У холу Градске куће у Нишу, у четвртак 3. октобра, биће одржана промоција књиге „Мајка Зорка” једног од најпознатијих српских песника, академика Матије Бећковића. Овај догађај привукао је велику пажњу, будући да је реч о првом прозном делу Бећковића, који је досад био познат искључиво по својој поезији.

У препуној сали прокупачког Дома културе, у организацији Гусларског друштва „Топлички Гвоздени пук“, одржано је вече гуслара, чувара српске историје, културе и традиције.

Један од најпознатијих живих српских књижевника, академик Матија Бећковић, говориће у нишком Народном позоришту у понедељак 17. децембра. у 19 сати, песме из свог опуса у оквиру програма “Поезија уживо“ у организацији другог програма Радио Београда.

Боравећи на обележавању 139 година рада и постојања Народне библиотеке "Стеван Сремац" у Нишу, књижевник и академик Српске Академије наука и уметности Матија Бећковић, осврнуо се и на питање Косова и Метохије".

Народна библиотека "Стеван Сремац" у Нишу, данас обележевва 139 година постојања и рада.

Црквени хор "Бранко" из Ниша након 114 година наступио у војвођанској престоници српске духовности, Сремским Карловцима и Стражилову.

УАЕ донирали седам милиона евра, па траже да се школа „Растко Немањић Сава“ зове по шеику Калифи бин Заједу ел Нахјану, болница по оснивачу Емирата, а вртић „Абу Даби“

Како објаснити то што се у јавности на јужњачки дијалекат гледа негативно, а онда се он позитивно вреднује у Шотриним филмовима „Зона Замфирова” и „Ивкова слава”.